ДИМИТРИЈЕ ЈОВАНОВИЋ “ВРЕМЕ ТРАЛАЛАЈКИ”

Сатиричар, афористичар и песник Димитрије Мито Јовановић из Краљева пред публику је изашао са новом књигом сатиричних песама "Време тралалајки". Ова књига је 5. новембра 2015.г представљена у галерији Културног центра "Рибница", установе на чијем је челу Јовановић био десет година.
О књизи и Димитријевом стваралаштву говорили су сатиричари Зоран Туцаковић и Драган Бунарџић, а текстове је читала Ивона Живковић.
Димитрије Јовановић је рођен у Обрви 1949. године. Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Скопљу. Пише поезију, сатиру и преводи с македонског. Оснивач је и доживотни председник Краљевског сатиричног круга. Живи и не ради у Краљеву. Добитник је прве награде на ИИИ светском фестивалу хумора и сатире »Златна кацига« у Крушевцу, 1995. године и друге награде за афоризам на ИИ фестивалу афористичара Југославије у Сврљигу 1998. године. Заступљен је у књизи „Ко је ко у српском хумору, сатири и карикатури“ (Ошишани јеж, Београд, 1998.) и „Антологији мудрости“ Владимира Шојхера (Веће, Москва, 2007).

Зоран Туцаковић је о "Времену тралалајки", између осталог, рекао:
- Песник је, након четири године од објављивања књиге Па шта, и симболично хтео да искаже како је све у вези са људском глупошћу, бездушношћу, издајом, самоиздајом, вољно и невољно прихваћеном лоботомијом и ненормалним глуматањем нормалног отишло још даље, још мало па бесповратно. Где је нашао духовно покровитељско окриље овога пута? У деди, наравно, своме и свачијем, мада „Велики глобализатор“ чини све да тај и такав деда нестане из живота и сећања, да га се књиге и потомци одрекну. У дединим беседама и здравицама скупљена је већа снага истине него у Ксенофана, јер је деда решен да остане овде, постојан и благ у саветима, без обзира на муке које је издржао и које му умножавајући се прете у блиској будућности. Ксенофан је напустио Колофон, намеран да живи „међу људима, а не са говедима и коњима“, а деда – заправо дух његов – остаје у Србији, намеран да потомку ампутира магареће уши и мајмунски реп е да би поново постао оно због чега је и рођен: Да усправно и „само право“ корача својом браздом „на светској њиви“, слободног ума и непокварене маште.

Share Button

No Comments Yet.