„МОЈ ИЗБОР КЊИГА“ – ПРЕДРАГ ПЕЂА ВОШТИНИЋ

Наша рубрика „МОЈ ИЗБОР...“ наишла је на заиста велико интересовање и подршку! Овог пута гост-домаћин у Градској књижари (Омладинска 59,Краљево) је ПРЕДРАГ ПЕЂА ВОШТИНИЋ. Упознали смо га као новинара, сад се бави предузетништвом, а сам Пеђа о себи каже:

- Одувек сам себе доживљавао најпре као друштвеног активисту, а потом, и као путника. Био сам у 30-40 земаља и наилазио сам на људе и ситуације лако препознатљиве у књижевности. Упознавао сам и ауторе – нпр. Ноама Чомског у Индији, Нобелове лауреате у Замбији – и препознавао књижевне јунаке на неколико континената.
Највише сам читао око двадесете, па затим око тридесете године. До 20. године је свака књига откровење, а са 30 већ знаш да ниједна то није, али тек тада имаш потребу да читаш, јер читање постаје препознавање нама важног или блиског садржаја. Некад је то важно само да би одржао важан сазнајни напон ког је радозналост само прапочетак, а потрази за смислом свега више не назиреш коначност.

ВИСЛАВА ШИМБОРСКА (1923-2012, Пољска)
- Најпознатија пољска песникиња, добитница Нобелове награде 1966. године. Писала је о Хималајима који расту... Тек накнадно је научно доказано да су Хималаји у 20. веку заиста порасли за 8 центиметара.
Од дана кад сам чуо за катастрофални земљотрес у Непалу, све време размишљам о Шимборској, о њеној поезији, и питам се – шта се десило са Хималајима током земљотреса? Истовремено се плашећи сопствене охолости, због чињенице да усред огромне људске трагедије размишљам о томе, ипак успевам да дођем до податка да су Хималаји после земљотреса нижи за 2 центиметра.
Та песникиња и та планина, као и саме природа и књижевност, у односу на нас су подједнако свевремене!

10835290_850077688407254_4903248100489909885_o

„ЕМОЦИОНАЛНА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА“, Данијел Големан
- Књигу сам купио још 2001.г, прво издање у Србији. Већ тада се назирало ово технолошко обезличавање живота, и мене је хватао страх од боравка у свету лишеном емоционално здравих људи. Тада сам књигом желео да помогнем себи, а сада она делује као неопходно штиво. Јер, живимо у друштву у ком је тако драстичан изостанак емпатије, да једни другима у животу постајемо само саизвршиоци.
Књига се бави емоционалним васпитањем које је неопходно за развој емоционалне интелигенције. Говори о медицинским последицама ако израстемо у емоционално незреле особе. А онда и о друштвеним последицама тога - каже Предраг Воштинић

РАДОВАН БЕЛИ МАРКОВИЋ (1947, Ћелије код Лајковца)
- Литературу Радована Белог Марковића препоручујем за развој књижевне и језичке културе. Он је можда понајбољи савремени домаћи писац, необичног језика, који при читању делује као језик будуће књижевности. То је стваралац беспрекорног увида у најважније на први поглед, али који је у стању да и то вешто релативизује само књижевног учинка ради. Заиста је невероватан!

11248958_850077611740595_58075562345958978_o
МИЛОВАН ДАНОЈЛИЋ (1937, Ивановци код Љига)
- Треба читати и Данојлићеву дечију поезију, мада не видим баш разлику у односу на ону за одрасле, осим што је дечија веселија Имам две ћерке које неку поезију можда и боље схватају баш због те врсте оптимизма који је само деци својствен.
- Кад сам схватио да човек за свога живота не може да стигне да прочита ни 50% проверено добре литературе, тзв. лектире, одустао сам од експеримената у читању. Као „краткожив“, морао сам да направим избор – проверена литература, са тек повременим излетима у савремену.
Прочитао сам скоро све што је Данојлић написао, а он је плодан стваралац. За ствари за које сам мислио да су намењене искључиво интимном преживљавању, да су ситнице или да само мени могу бити важне, Данојлић успева да да одличне описе и нађе узроке и поставља их у раван готово космички организованих ствари. Тако је он на неки начин дао важност мом најинтимнијем свету.

Share Button

No Comments Yet.