ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „КЛАУС РИНКЕ – УМЕТНИК И ПЕДАГОГ“

У сарадњи са Гете институтом из Београда у Галерији Културног центра у Рибници приказан је документарни филм „ZURZEIT“ о немачком уметнику Клаусу Ринкеу и отворена је изложба. У филму Клаус Ринке говори о свом раду и методама које су необичне у односу на нашу праксу. Наше школе су конзервативне и негује се занатски тип уметности, док Ринке има егзотични приступ. Филм је први пут приказан у Београду. „Ова изложба је документација уметничког и педагошког рада Клауса Ринкеа. Представља уводну изложбу у велики пројекат „Мигранти менталних простора“. Изложба је номадска. Први пут је приказана у Музеју савремене уметности Војводине, а поводом ње је приређена и монографија са важним текстовима и документима на три језика. Суштина пројекта је веза између диселдорфске и српске сцене, односно југословенске. Та веза постоји још од краја 60 - их и почетка 70 – их година. У нашу генерацију, тада младих уметника, спада велика шесторка Марина Абрамовић, Раша Тодосијевић, Неша Париповић, Зоран Поповић, Гергељ Урком и Ера Миливојевић, па и Илија Шошкић, који није експлицитно припадао тој групи, али је накнадно стављен у везу у естетском и концепцијском смислу“, рекао је уметник Селман Тртовац, представник Гете института. На изложби је приказана серија архивских фотографија које илуструју уметничке везе између Диселдорфа и југословенског уметничког простора. Такође су приказане и фотографије перформанса Марине Абрамовић и Улаја, као и Ринкеовог перформанса са Моником Баумгартл. „Наша група уметника је 1972. године била на важној изложби у Единбургу. Тада је Марина Абрамовић извела свој први перформанс са ножем. Том приликом је и Јозеф Бојс, који се сматра за највећи ум немачког народа после Гетеа, радио чувени перформанас „12 сати говора“. У октобру 1980. године у београдском СКЦ-у гостовао је Клаус Ринке са својом класом. Ту се наша сцена сусреће са немачким младим уметницима где настају веома јаке и моћне везе. Сви ти уметници су наредне године излагали у музеју у Диселдорфу представљајући српску савремену уметност, а међу њима је био и Милорад Цујо Вујашанин. Осамдесетих и деведесетих година је било доста људи са подручја бивше Југославије у Диселдорфу. За генерацију која је деведесетих година тамо боравила је нарочито важно што је тај процес документован, јер ти људи постоје и на српској и немачкој сцени и представљају спону између два света“, закључио је Тртовац. Изложбу у Галерији Културног центра можете погледати до 28. фебруара, а након Краљева овај пројекат ће бити реализован и у другим градовима у Србији.

16640703_1265531743528511_6956331226106671443_n 16707226_1265531733528512_4409230436199994323_o 16722785_1265531520195200_4326930686487617013_o 16797420_1265532316861787_6966906019084378937_o 16797709_1265531526861866_7465039665827262430_o 16797714_1265532090195143_4200939110625927315_o 16804307_1265532146861804_3492779601555007548_o 16819220_1265532166861802_5138382701463219614_o

Share Button

No Comments Yet.

Leave a comment