ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА „МОНОПОЛ НА ИСТИНУ“

У дворишту Француске куће, у организацији Културног центра „Рибница“ Краљево и Удружења грађана „Позитивна омладина“ из Краљева, одржана је промоција књиге „Монопол на истину“, ауторке Радине Вучетић, доцента на катедри за историју Филозофског факултета у Београду.
Ауторка је говорила о феномену цензуре у бишој Југославији, с посебним освртом на Србију, где као покретача свих цензорских активности апострофира партијски апарат који се налази на челу самоуправног система. Посебно се истиче посебан облик „цензуре без цензуре“ који је карактеристичан само за Југославију, који се унеколико разликује од цензуре у репресивним режимима Источног блока.
Ауторка је посматрала период борбе за демократизацију, борбе да се из социјализма са људским лицем извуче оно најбоље, нарочито после 1968, када је тај социјализам све мање имао људско лице, да би га после 1972. сасвим изгубио. Тада почиње период рестаљинизације, повратак на тврди курс, и тада је, према ауторкином мишљењу, заувек изгубљена шанса да се то друштво промени на боље. А многи су га мењали у бољем правцу – уметници, филозофи, социолози, студенти.
Као одговор на питање како да се најпластичније објасни појам цензуре у југословенском послератном друштву, Радина Вучетић даје занимљиве опаске: „Ништа у систему цензуре није било једноставно, није било јасно утврђених правила, те је мени занимљиво било да пратим нешто што сам назвала „цензурисање без цензуре“, и да покушам да објасним различите механизме цензуре. Никад се није тачно знало одакле иду одлуке о цензурисању (мада архивска грађа пружа значајне, некад и недвосмислене индиције ко су били налогодавци), Партија је „скривала“ цензуру трансфером цензорских моћи са врха власти на уметничке савете, уређивачке одборе, рецензенте, неретко се служила политиком придобијања уметника, а некад и политиком застрашивања и денунцирања. У ситуацији где нисте знали да ли ће о судбини вашег уметничког дела одлучивати, у име самоуправљања, словослагач у штампарији, или кафе-куварица у позоришту, ви сте живели са сталном дозом страха да ваше дело може да доживи забрану, или, у најгорем случају, што се десило Лазару Стојановићу, да завршите у затвору. Иначе, цензура шездесетих и седамдесетих је била само „лакмус папир“ да утврдим када и на којим темама је Партија изгубила легитимитет, и да укажем да је управо тада, суштински, започео распад и једне идеје и једне земље. “
Студију „Монопол на истину“ објавила је прошле године издавачка кућа Клио из Београда.

19143803_1382451421836542_526482806794118412_o 19221765_1382451405169877_3984911432074529588_o

Share Button

No Comments Yet.

Leave a comment