“ТРОЈНИ НАПАД НА СРБИЈУ 1915” – ПРЕДАВАЊЕ – 12. октобар 2015.г

Ове јесени навршава се 100 година од офанзиве немачке, аустроугарске и бугарске војне силе на Србију, која је резултирала повлачењем српске војске преко Албаније, окупацијом земље и трагедијом народа.
О тим догађајима чланови Друштва историчара Рашког округа др Драгољуб Даниловић, Милољуб Арсић и Милан Петровић одржали су 12. октобра 2015.г предавање у Дому Војске Србије, а у организацији Културног центра "Рибница" и Дома ВС.
Даниловић је подсетио да је офанзива у јесен 1915.г била четврта офанзива на српску војску од почетка Првог светског рата и уједно и највећа, јер су на малу Србију и њену војску кренуле немачка, аустроугарска и бугарска војна сила, предвођене главнокомандујућим немачким генералом Аугустом Мекензеом. Офанзива је почела у ноћи 5-6. октобра и трајала је 47 дана. Пошто Србија није добила подршку савезника, трагичан крај је био неизбежан – пао је Београд, а затим део по део Србије, војска и народ су се повлачили ка југу, а затим кроз Албанију.
Милан Петровић је рекао да је Краљево уочи Великог рата било трговачко-занатски центар југозападне Србије. Варош је била у великом привредном замаху и са значајном новчаном акумулацијом, па се осим занатских, трговачких увозно-извозних фирми, шпекулантских друштава, отварају и банке. Пред почетак рата Краљево је имало 5.000 становника.
Милољуб Арсић је највећи део свог излагања посветио борбама које су се водиле око Краљева крајем октобра и почетком новембра 1915. године. Око Краљева су биле формиране три значајне одбрамбене линије чији је задатак био да омогуће повлачење српске војске и владе ка Косовској Митровици.
- На подручје Краљева слило се око 100.000 људи – војске у повлачењу, рањеника, народа који је бежао са војском. Од 29. до 31. октобра Краљево је било и незванична престоница Србије, јер су овде били двор, влада, дипломатске мисије – рекао је Арсић.
Линије одбране су биле од Жељина ка Ибру, на подручју Врановца, Троглава и Чемерна, затим Црни врх, Гоч, Студен планина. Арсић је истакао да су вођене жестоке борбе, јер је циљ Фон Мекензена био да између Ушћа и Рашке пресече српско повлачење, и да су се по планинама око Краљева до скоро назирале трасе ровова.
- Српска војска је успела да се повуче, а немачка је ка Краљеву ступала преко милочајског моста. Сачекао их је тадашњи градоначелник Јовица Стојковић и предао им град уз молбу да га не руше и не свете се народу. Но, кад су ушли у центар града, један комита се вратио и убио каплара Милера, што је изазвало страшан револт Немаца. Да би их умилостивили, Краљевчани су прикупили 51.000 динара – рекао је Арсић.
Са тројном офанзивом у јесен 1915.г почела је трагична епопеја српског народа преко Албаније и Крфа. Ипак, са невероватном храброшћу и виталношћу српска војска се 1918.г враћа и Краљево је ослобођено 23. октобра, после тачно три године окупације.

Share Button

No Comments Yet.

Leave a comment