Изборник Затворити

КЊИЖЕВНИМ ПРОГРАМОМ ОТВОРЕН ФЕСТИВАЛ „МАГЛИЧ“

Програм овогодишњег фестивала отворили су представници савременог књижевног стваралаштва Косова и Метохије: Живојин Ракочевић, Ненад Раденковић, Ратко Поповић и Милан Михајловић. Водитељ програма био је песник Милош Милишић.

 „Ово вече смо желели да посветимо оним писцима који живе и стварају на Косову, који су своја дела и животе везали за Косово и Метохију и из те везе их не можемо лако развезати, јер они на то не пристају“, рекао је Милишић на почетку програма.

Први је своју поезију представио Ратко Поповић, рођен 1947. године у Грачаници, аутор бројних књига и антологија, наводећи да су читав период, који је био блистав и значајан за српски род, достојанствено бележили и сведочили о српском страдању.

Ненад Раденковић Јеро ради у Звечану као професор уметности. Добитник је бројних награда. Његова поезија је превођена на руски, шпански и енглески језик. Своје излагање започео је песмом о потопљеној ваљевској Грачаници.

Милан Михајловић је из Косовске Митровице. Објавио је велики број књига поезије, а песме су му објављиване у књижевним часописима и антологијама. Превођен је на бројне светске језике, међу којима је и арапски. Неке од песама, које су посетиоци синоћ могли да чују, посвећене су Даринки Јеврић, једној од најзначајнијих српских песникиња друге половине XX века и песнику Миомиру Микију Јовановићу.

Живојин Ракочевић, директор Дома културе Грачаница, песник и новинар, почео је песмом „Прве трешње“ која говори о убиству дечака Димитрија Поповића. Са Ракочевићем смо разговарали о приликама у култури на Косову и Метохији. Према његовим речима књижевност, сликарство и позоришна уметност не заостају у односу на друге градове у Србији.

„У нашој животној перцепцији и у јавности уопште, постоји та замрзнута слика Косова и Метохије: манастири, фреске, дивно сликарство, али ван тога живот се врло слабо познаје. У енклавама живи десет младих вајара, који за своју душу, живот, и за оно за шта су се школовали, праве своју уметност. Имамо много талентованих младих сликара, а појављују се и нови књижевни критичари и писци.“

Ракочевић је истакао да уз нашу најважнију средњовековну уметност живи и једна савремена, модерна стварајућа уметност.

„Постоји једна чувена Елиотова реченица која каже да се традиција с тешком муком стиче и осваја. Ви се заправо својим талентом укључујете у традицију, у живот, у стварајућу уметност.“

Дат је осврт и на потешкоће с којима се уметници и установе културе на Косову свакодневно сусрећу, па тако Ракочевић каже да су често принуђени да се на различите начине довијају како би организовали програме или добили књиге, које им често не буду испоручене јер су на ћирилици. Неретко се дешава да се отказују догађаји због подизања војске, борбене готовости…

„Све је то мало у односу на оно што ми баштинимо. Никада не смемо заборавити да се наш Нотр Дам налази у Дечанима, да је Сикстинска капела за нас Богородица Љевишка, да су то те вредности које ми чувамо за човечанство, а можемо их чувати само ако поред њих буде стваралаца и ако се ти ствараоци буду активно у животу укључивали у традицију, која није традиција него живот“, закључио је Живојин Ракочевић.

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА СКУЛПТУРА СЛАВИШЕ МИХАЈЛОВИЋА И МИЛОША ШАРИЋА

Програм Фестивала уметности „Маглич“ настављен је у Галерији Културног центра у Рибници изложбом скулптура двојице младих вајара Славише Михајловића и Милоша Шарића. Изложбу је отворила Ана Јеротијевић казивањем песме „Дечанска звона“ Даринке Јеврић.

 „Концепт мог стварања је идеја страдања где кроз скулптуру, цртеж и слику представљам страдања коју су се дешавала на Косову и Метохији“, рекао је Михајловић.

Осим о својој уметности, говорио је и о потешкоћама с којима се сусреће док ствара, као и о животу младих људи у Косовској Каменици.

 „У Косовској Каменици, где живим, јако је тешко стварати, како због доступности материјала тако и због транспорта радова и излагања преко границе. Младима недостаје простор за окупљање, за дружење и креативни рад.“

Славиша Михајловић је добитник више награда за скулптуру, а један је од оснивача Културног склоништа „Крик“ у Косовској Каменици.

Милош Шарић је на докторскм студијама на Факултету примењених уметности у Београду. Бави се израдом скулптура претежно од метала, компоновањем различитих елемената узетих са различитих страна. Доминантан облик у његовој скулптури је секира. Бави се данашњим  друштвом, сведочећи о догађајима из окружења.

„Живимо у времену отуђења. Обузети смо друштвеним мрежама и културом мас медија, тако да покушавам да пробудим код посматрача жељу за контактом, за додиром. Зато сам решио да се бавим тематиком везаном за традицију, заједништво и породицу.“

Изложба „Склоп“ је резултат сарадње двојице уметника која је настала још у  студентским  данима на Факултету уметности у Звечану, па касније и на мастер студијама. Представља и склоп личности и ситуација у којима су се заједно нашли и кроз које су путовали, тако да је на један начин бележење њиховог пута и усаглашавање у једном простору.

Ово је прва заједничка изложба Славише Михајловића и Милоша Шарића.

СРБСКИ ПРАВОСЛАВНИ ПОЈЦИ – КОНЦЕРТ НА ФУ „МАГЛИЧ“

Концерт је одржан на Тргу српских ратника. Публика је имала прилику да чује етно, националну и духовну музику по којој је овај састав препознатљив. Појци су прво почели да певају на црквеним богослужењима, а затим су истраживали и националну музику. Како су поштоваоци њиховог рада постали све бројнији, јавила се и потреба да се састав прошири. Додавањем женских вокала, почели су да изводе и етно музику.

 „Трудимо се да будемо добри чувари српске традиције. Наш труд, идеју и залагање је препознао и патријарх, тако што нам је дао благослов за даљи рад. Први пут наступамо у Краљеву и драго нам је да је то на овом велелепном тргу на Фестивалу уметности „Маглич“. Овде имамо верну публику и желимо да заједно дамо допринос у очувању српске традиционалне музике“, рекао је Марко Качаревић, идејни творац и руководилац Србских православних појаца, пред почетак наступа.

КОНЦЕРТ  ДРАГИЦЕ РАДОСАВЉЕВИЋ ЦАКАНЕ И ЕТНО ГРУПЕ „ШАРА“

На Фестивалу уметности „Маглич“ наступила је и Драгица Радосављевић Цакана са својом етно групом. Етно група „Шара“ изнедрила је младе момке и девојке који сада чине састав „Свитање“ који је пратио познату певачицу изворне музике.

„У питању су образовани млади људи, који су завршили музичке академије. Репертоар прилагођавамо манифестацији и месту у ком наступамо. Уско смо везани за Косово и Метохију, а тема овог фестивала је управо Косово. Изводимо и песме из дела Македоније, односно македонско – српске песме“.

На питање колико је тешко неговати ову врсту музике, Цакана каже да је тај задатак одувек био јако тежак, а посебно данас када је нова врста музике завладала Србијом.

 „Никада нисам одустајала од изворне музике. Мислим да је ово последњи тренутак да она заузме место које јој припада“.

Драгица се захвалила публици рекавши да увек радо долази у Краљево, јер је и њена каријера почела управо у овом граду када је победила на такмичењу Први глас Србије.