Изборник Затворити

АКТУЕЛНА ДЕЛА ЗА ФЕБРУАР

 

МАЗОХИСТКИЊА – Катја Перат

 

Мазохисткиња је роман о психоанализи, о прељуби и о Аустроугарској трен пре него што ће се распасти. Уз комплексне политичке, друштвене и културне прилике с краја 19. века, овај роман пре свега приказује интимни портрет младе, одлучне жене која у несигурна времена бира несигуран пут – једини пут који води до слободе. На Божић 1874. године, Леополд фон Захер-Мазох, који ће остати упамћен као најславнији мазохиста, напушта свој дом у Бруку и одлази у непознатом правцу. Романескна приповест претпоставља да се није вратио сам, већ у друштву новог породичног члана: мале риђокосе девојчице на коју је налетео у лембершким шумама. Мазохисткиња је прича Надежде Мозер – жене у коју је девојчица стасала, фиктивне јунакиње која се обрела међу историјским личностима свог доба (Фројд, Климт, Рилке…). Реч је о псеудоаутобиографском роману – о потреби за љубављу и слободом једне жене, на позадини националних, класних и родних напетости у Аустроугарском царству које још није свесно да пропада.

 

 

КОНТРАЕНДОРФИН – Светислав Басара

Врхунац Басариног опуса о демонтирању српских митова. Детронизација националних величина и бардова, од Андрића до Ђиласа, разобличавање тобожњих историјских и биографских контроверзи, код њега је увек у служби извргавања руглу погубног српског менталитета, идеолошких заноса и националне мегаломаније његових носилаца, чије је самоуништавајуће размере у литерарној форми уздигао до гротеске и убојите, беспоштедне сатире.

Неисцрпан хумор и хипербола главна су пишчева оружја и у овом роману, својеврсном наставку Андрићеве лествице ужаса.

Несумњиво најбољи и најубојитији у венцу Басариних романа које отвара Почетак буне против дахија и који тематизују малигне и неуралгичне тачке новије српске историје, културе и политике.

 

 

 

ПЕЛЕРИНА – Радивој Шајтинац

 

Како привид баналног, свакодневног, испунити новим, слојевитијим значењима – себи, изнова, неуморно, поставља питање Радивој Шајтинац. Тако и у овој књизи, где се његове шетње-лутања ивицама њива, коровиштем, запуштеним стазама на ивици града, загађеним одбаченим остацима људских не-потреба, шикаром, заборављеним градским задњим двориштима, и случајни сусрети,  преображавају у градиво за ироничну интроспекцију, монолог о себи, пре свега. За њега ништа није без важности; значења која ишчитава из предела, ситница, неизговорених и полуизговорених речи, болова, прашине, буба, крештања врана, телефонског разговора с унуком – обавија слојевима свог, до савршенства избрушеног, сажетог, јасног језика.

 

 

 

ПРАТЕЋИ ВОКАЛИ – Ласло Блашковић

 

Узбудљива прича о једној породичној и о једној друштвеној историји кроз коју промичу историјске и политичке личности новијих времена и нашег доба, али и јунаци који су у Пратећим вокалима једнако стварни и веродостојни.

Од шездесетих година до наших дана, од сремских села до Хиландара, од Петроварадина и Новог Сада до Београда и Народне библиотеке, од откривеног рукописа Ранка Младеновића о сексуалном аскетизму ратних заробљеника у Првом светском рату до савремене преписке на месинџеру.

Ускомешана, игрива, провокативна књига.

 

 

ИКАБОГ – Џоан К. Роулинг

 

Висок као два коња.

Са очима налик на блиставе ватрене кугле.

И дугим канџама, оштрим као бритва.

Икабог је све ближе…

 

Краљевина Изобиљска беше некад најсрећнија земља на свету. Имала је много злата, краља с брковима какве бисте само пожелели, и месаре, пекаре и сираџије чија је изврсна храна могла навести човека да заигра од среће чим је проба.

Све је било савршено – осим магленог Мочваришта на северу где је, према легендама, обитавао ужасни Икабог. Свако с две даске у глави знао је да је Икабог тек пуки мит којим би се деца плашила како би боље слушала родитеље. Али митови су згодни јер понекад се отму контроли.

 

БЕТОН БЛУЗ – Славица Перовић

 

„Славица Перовић написала је Билдунгсроман: Роман који романсира грађење, али га ниједног тренутка не романтизује. Ауторка на темељу људске емпатије и експертског читалачког искуства гради ликове, сећања и историју, а ми читаоци откривамо живописну друштвену хронику која ће нас и очарати и зачудити; откривамо хронику међуљудских односа грађених на диктату моћи, страха и уцене љубављу; анализирамо биланс интимних преступа и утајених сагрешења; пратимо како ће и колико јунаци размерити дугове и захвалности а у свему томе не изгубити…

Бавећи се маскулиним стресом и кризама маскулинитета, Славица Перовић извајала је неколико тешких и драгих ликова мушкараца, супротставивши их женама које су смишљено представљене кроз патријархалне принципе женскости: било принцип жртвовања, било обећања савршенства.

У роман Славице Перовић уденута је емотивна и етичка вертикала загубљених, али не и заборављених вредности; вертикала оштрог копља породичних завета и патријархалних заповести; вертикала дужности и заморних заповести о томе како се ваља понашати и опходити у свету ком су јунаштво и доследност једнако туђи.” Владислава Гордић Петковић