Изложбу „Експресија моје душе“ сликара Драгољуба Босића отворио је Слободан Јелић, историчар уметности и професор Уметничке школе у Краљеву.

„Гледајући вечерас ових једанаест призора лирске апстракције на којима је експлозија боја прожета искуственим нитима, инстинктивно препознајемо праемоцију и истовремено схватамо  зашто је чувени песник Езра Паунд тврдио да су сви векови савремени. Тема представљених дела је огољени тренутак у којем уметник саопштава најдубља осећања, а њихову драматичност увећава наша немоћ пред сазнањем о издаји сопственог језика. Ипак, овај значајни тренутак је преносив, јер га треба схватити као траг живота појединца, уметника. Уметникова исповест израња из најдубљих емоција, интензивних визија, па као таква искључује критичку анализу. Њена лиричност осенчена је меланхолијом, усамљеношћу и тишином, а моделована радошћу и интензивним звуковима боја. Тајни превоји и пљускови измаштаних облика, слободне боје, испловљавају из таме на млечну светлост, нему мапу наше свести на којој грчевито бележимо сензације искуства и стварности. Ако се ове насликане мистерије обраћају узвишеном, онда оне не говоре о бесмртности душе, већ о лепоти онога што је пролазно. Једанаест инсерата, имагинација из живота нашег уметника, довољно су велике да укључе небо и земљу.“

О значају Босићевог стваралаштва за млађе уметнике говорио је Бобан Босић.

„Драгољуб Босић је један од типичних представника модерне уметности краљевачке и српске сцене. Све ове деценије, које стоје иза њега, уткане су у ову изложбу, опус који је настајао пет година уназад. Његова борба са бојама и платном, деловала је инспиративно не само на мене, него и на друге млађе уметнике. На томе смо му неизмерно захвални. Његов идеалистички приступ животу је нешто што би требало и млађи уметници да походе. Из таквог приступа и мисли рађа се много тога што сликарство може да пренесе публици. Његов утицај и његово стваралаштво дали су велики подстрек млађим уметницима, као и идеју да се у Краљеву отвори уметничка школа.“

Аутор изложбе је предавао у ОШ „Вук Караџић“. Један од његових ученика био је и професор Димитрије Јовановић, који је публици рекао да је Босић ученицима подарио оно најлепше што је имао – своју душу.

„Свако би требало да пронађе у овим сликама оно што он јесте. Босић је овде представио оно што он мисли да свет јесте, што мисли да човек јесте, а ми мислимо оно што мислимо и увек ћемо у њима наћи оно што ми пронађемо“, додао је Јовановић.

На крају се присутнима обратио и аутор изложбе истичући да је његова прва изложба била управо у Рибници. Босић је говорио о својим сликарским почецима, од пејзажа и мртве

природе до фазе у којој „слика вуче сликара“. Истакао је да добар сликар не може бити онај који није добар човек.

Изложба ће бити отворена до 28. јануара 2020. године у Галерији Културног центра у Рибници.