ВИКТОР ЈЕРОФЕЈЕВ, АКИМУДИ – НЕЉУДСКИ РОМАН

Русија постаје полигон мистичног експеримента који доводи до васкрсења мртваца и немилосрдног рата између мртвих и живих. Роман „Акимуди“ покушава да одговори на питање зашто живимо у оваквом свету, приказивањем жара револуције, љубавног лудила, свирепости, секса, апсурда и светости, суочавањем јунака књиге и „новог бога“ Акимуда.

Роман Виктора Јерофејева „Акимуди“ слика будућност у најгорој варијанти, у којој Русија није држава, него мит, а улогу лидера у том миту има киборг, који је истовремено и псеудобог. „Акимуди“ представља жанровско преплитање фантастичног романа, биографије, мистичког реализма и, чак, аутоматског писма. Текст настоји да буде обезличен обиљем цитата из књижевности. Јерофејев је незадовољан класичном књижевношћу с њеним ’мртвацима’: Толстојем, Достојевским, Гогољем, али у његовом роману оживљавају „Доктор Живаго“ и „Зли дуси“. Оживљава и Набоков, код кога се ’мржња према бољшевицима преокренула у љубав према лептирима’. Нека поглавља „Акимуда“ чак носе називе Набоковљевих романа.

Виктор Јерофејев је рођен 1947. године у Москви. Као син совјетског дипломате део детињства провео је у Паризу. Завршио је студије књижевности на Московском државном универзитету „Ломоносов“, а 1979. године, с групом писаца, покренуо је књижевни алманах Метропол у којем су објављивани и политички спорни текстови због којих је убрзо избачен из Савеза писаца СССР. Члан је руског ПЕН-центра. Добитник је награде „Владимир Набоков“ (1992), француског Ордена уметности и књижевности (2006) и Ордена витеза легије части (2013).

 

УБИСТВО У УЛИЦИ ДИМА, М.Л. ЛОНГВОРТ

 

Када убиство уздрма градић Екс ан Прованс, главни истражни судија Антоан Верлак почиње истрагу. Доктор Жорж Мут пронађен је убијен, а Верлак је потпуно збуњен. Наравно да један шеф Одсека теологије Универзитета у Ексу мора да има непријатеље. Мут се спремао да саопшти име добитника елитне стипендије и свог будућег наследника – на веома жељеној позицији – кад су му уста заувек запушена. Али Верлак није уверен да је било ко из мале академске заједнице способан за убиство. Уз помоћ своје бивше, а повремено и садашње девојке, професорке права Марин Боне, Верлак мора да претури Провансу уздуж и попреко и разоткрије свет далеко компликованији од универзитетске политике како би пронашао убицу пре него што буде прекасно.

Узбудљива мистерија води вас на југ Француске, а својим раскошним описима шармантног старог града потпуно ће вас опчинити у овом наставку провансалских мистерија.

 

 

ТРИНАЕСТИ МЕСЕЦ, НАТАША РОГЕЉА

Антрополошкиња др Наташа Рогеља провела је седам година пловећи са својом породицом између обала Медитерана, користећи етнографску методу да посматра и упознаје морске номаде, а књижевни стил да их опише. Антрополози иначе овај начин живота зову „миграција као животни стил“.

На Медитерану, према неким проценама, на једрилицама и другим чамцима живи од три до пет хиљада људи. Пловило је њихов први и често једини дом. Међутим, ово није стручна књига о антропологији морског живота. Тринаести месец је књижевна збирка фасцинантних животних прича морских номада, које су испреплетене с путовањима ауторкине породице кроз луке и увале Медитерана.

Ауторкин стил највише нагиње есеју. Но, иако је иза њене прозе видљив антрополошки приступ, он никада не преузима главну улогу, већ се пре огледа у књижевној причи, најчешће кроз биографски приступ.

Наташа Рогеља студирала је етнологију, културну антропологију и социологију културе на Филозофском факултету Универзитета у Љубљани и докторирала из области социјалне антропологије 2005. године. Од 2011. ради као научна сарадница у Институту за словеначко исељеништво и миграције при Научно-истраживачком центру Словеначке  академије наука и уметности. Њен рад фокусира се на миграције животног стила, студије мобилности, нове облике номадизма, радне миграције жена, а однедавно и на  експерименталну етнографску методологију, као и креативну публицистику.

 

МИТ О НОРМАЛНОМ, ДР ГАБОР МАТЕ

У овој иновативној књизи, прослављени лекар Габор Мате елоквентно показује како и зашто у западним земљама, које се диче својим системима здравствене заштите, расте број хроничних болести и погоршава се здравље становништва. Скоро седамдесет процената Американаца пије барем један преписани лек; више од половине пије два. У Канади, свака пета особа има повишен крвни притисак. У Европи је хипертензија дијагностикована код више од тридесет посто становништва. Свугде су у порасту менталне болести међу адолесцентима. Стога треба да се запитамо шта је заиста „нормално” када говоримо о здрављу.

Током четири деценије клиничког искуства, Мате је увидео да је распрострањено разумевање „нормалног” погрешно јер занемарује утицај траума и стреса савременог живота на здравље нашег тела и ума. И поред све наше стручности и технолошке софистицираности, западна медицина често заборавља да треба да лечи комплетну особу и игнорише чињеницу да нам данашња култура ремети организам, слаби имунолошки систем и подрива емоционалну равнотежу. Мате нуди нову перспективу из које успева да размрси уобичајене митове о разлозима због којих се разбољевамо и повеже тачке између обољења појединаца и друштва у ком је здрав разум у окомитом паду – а на крају нам представља и водич за здравље и исцељење.

 

НАЈЛЕПШЕ БАЈКЕ СВЕТА

Утоните у чаробни свет на страницама ове књиге и уживајте у неким од најпознатијих бајки за децу: Црвенкапа, Књига о џунгли, Три прасета, Снежана и седам патуљака, Пинокио, Пепељуга, Мачак у чизмама, Златокоса и три медведа, Алиса у Земљи чуда, Бременски музиканти…

Ова ризница вољених бајки испуњена је дивним илустрацијама топлих боја и намењена је целој породици.