Ако сте поклоник музике Ђанга Рајнхарта и јединог аутентичног европског џеза, односно музике коју су на светску сцену донели Мануши, онда је Братија, бенд који као место пребивалишта потписује Барселону, баш по вашој мери.
Они који се никада, до те вечери 4. јула, нису срели са овом врстом музике, вероватно су остали затечени сазнањем да им нешто изнутра говори да је ово део њиховог бића. Како и не би кад је у основи овог тумачења џез музике „џипси џез”. Братија свира музику за играње и плакање, па како вам дође, музику у којој су уши само део пута који води до срца.
Братија није потпуно непозната краљевачкој публици, јер већи део бенда наступа у БГКО који су нам били гости пре две године. Оно што нисмо видели и чули тада су две гитаре, од којих је један део ритам секције, а друга је у непрестаној солажи пратећи хармонију, ритмове који се наслањају на арапске и Андалузију, и виолину пристиглу из „табора циганског”. Све је обојено џезом и свингом са повременим балкаским мотивима. Питко, атрактивно и разумљиво.
