Концертом, којем ће и највећи критичари тешко наћи слабу тачку, Културни центар „Рибница” Краљево завршио је сезону музичких програма на отвореном.
На Тргу српских ратника 1. септембра одржан је концерт Стефана Миленковића и Камерате Нови Сад.
Оркестар Камерата Нови Сад настао је крајем 2007. године као жеља младих, тада студената завршних година музичких академија, да наставе традицију некадашњег оркестра Камерата Академика, који је од 1988. до 1999. водио Иштван Варга.
Краљевчанин Марко Милетић, виолончелиста, садашњи уметнички руководилац, је покретачка сила овог оркестра који је за седамнаест година израстао у „Један од најузбудљивијих ансамбала на нашим просторима, збир изузетних инструменталиста, индивидуалаца који својом посвећеношћу музици, међусобним пријатељством и дисциплином ствара јединствену заједничку енергију и звук ” ( А. Вребалов)
Вероватно је та судбина спојила овај оркестар са Стефаном Миленковићем „Уметником века” (2002) да након Бољшој тетра, Карнеги хола, Кенеди центра итд., виолину из 1783. италијанског градитеља Ђовани Батиста Гвадањинија засвира на Тргу српских ратника у Краљеву.
Прва ноћ у септембру ће захаваљујући њима остати забележена у сећањима посетилаца као топло вече у којем је музика била све.
За оне који нису упућени, Карл Орф је Кармину Бурану створио као 25 песама за симфонијски оркестар, солисте и хор, и само је једна искључиво инструментална, тако да је тумачење Стефана Миленковића и оркестра Камерата Нови Сад јединствена интерпертација Орфовог најпознатијег дела.
На репертоару су била и дела Астора Пјацоле, групе Квин, Џорџа Гершвина…
