У организацији Културног центра „Рибница“ Краљево, у Свечаној сали Градске управе, одржано је представљање књиге „Странпутице“ Николе Александра Марића, добитника награде „Златна струна 2024.“ на Међународном фестивалу поезије „Смедеревска песничка јесен“.
Др Владимир Димитријевић, публициста, гимназијски професор и књижевник из Чачка, надахнуто је говорио о награђеној књизи и детаљно је анализирао три песме: „Савиндан“, „Заседу“ и „Улазак“. Позивајући са на речи Жарка Видовића, хришћанског филозофа, који каже да свест није феномен разума него осећања и да је човек без свести безосећајан човек, Димитријевић истиче да је Александар Марић дубоко осећајна особа, а самим тим, и да његова поезија указује на снажно осећање трагичног према свету. Свеобухватна Димитријевићева анализа Марићевог песништва задирала је и у друге манифестације људског деловања, па је поред помињања књижевних и филозофских аутора попут Пастернака, Лазе Костића, Милана Ракића, Фридриха Хелдерлина и многих других, било речи и о односу економије и поезије, као и о штетном утицају вештачке интелигенције за коју велики мислилац Ноам Чомски каже да представља највећу интелектуалну крађу у историји човечанства. На самом крају Димитријевић поентира тврдњом да су песници маргиналци (живе на маргинама друштва) у временима лажног тријумфа технике и технологије, али да ће на крају, када струје нестане, поезија бити та која ће преживети.
Александар Марић интерпретирао је неколико песама из збирке, а на питање колико му значе досадашње награде („Првенац“ СКЦ из Крагујевца, Награда „Богдан Мрвош“, Годишња награда Књижевног клуба Краљево, Награда „Гордана Тодоровић“ и Награда Матице српске – Друштва из Црне Горе), одговара да су награде потврда песничког стваралаштва и да су с времена на време потребне аутору, али да, у суштини, представљају страно тело и баласт који негативно утиче на стваралаштво и песника чини безразложно сујетним, те да поета треба да их на време „одболује“ да би могао да настави да ствара.
