Трећег дана Фестивала уметности „Маглич“, у дворишту Француске куће, одржана је промоција монографије „Милутин у књизи“ Александра С. Јанковића, професора на Факултету драмских уметности, о филмском режисеру Милутину Петровићу.
Александар С. Јанковић, универзитетски професор, историчар филма, филмски и музички критичар, предавач Историје филма и Историје српског филма на Факултету драмских уметности, говорио је о позицији, значају и рецепцији филмова и серија Милутина Петровића. Истакнуто је да постоји велики дисконтинуитет у врло неухватљивој („версатилној“) кинематографији аутора који је свој први играни филм „Земља истине, љубави и слободе“ урадио са четрдесет, а препознавање дочекао са филмом „Нечиста крв“ са својих шездесет година. Професор Јанковић је мишљења да је јединствен, несврстан и маргинализован Петровићев опус у само двадесетак година створио метажанр криптичног и консеквентног језика који је свеобухватан у идеји да зачудна уметност објасни још зачуднију уметност земље са најзачуднијом политиком и историјом.
Милутин Петровић надахнуто је говорио о свом пионирском раду на снимању емисије „Хит месеца“ и њеном значају за културу бивше земље, о снимању култне серије „Доме, слатки доме“, као и о својим дугометражним играним филмовима „Земља истине љубави и слободе“, „Југ-југоисток“, „Аги и Ема“ и „Нечиста крв“, посебно истичући рад са најзначајнијим глумцима и глумицама које је изнедрила југословенска и српска кинематографија, попут Радета Марковића, Милене Дравић и Соње Савић.
Посебна пажња усмерена је ка Милутиновој музичкој каријери, тако да је било речи о култном бенду „Хероји“ који је основао са пријатељем Владимиром Ђурићем Ђуром, као и о респектабилној соло каријери блуз музичара.
