На отварању Фестивала уметности „Маглич“, у дворишту Француске куће, одржан је разговор с уметником Урошем Ђурићем.
Разговор је обухватио целокупан Ђурићев уметнички рад где се посебно издвојио „Аутономистички манифест“ са колегом Стеваном Маркушем, „Популистички пројекат“, „Познати“, пројекат под називом „Бог воли снове српских уметника“, док је посебно истакнут његов највећи професионални успех, откуп седам радова за музеј Албертина у Бечу.
Ђурић није остао дужан многобројној краљевачкој публици те је било речи и о учешћу у панк покрету кад је био члан бенда „Урбана герила“ заједно са Зораном Костићем Цанетом, Бранком Росићем и Владимиром Арсенијевићем, говорило се о интересантним догађајима из прошлости, о доласку његових предака у Београд из села Велика Писаница код Бјеловара, о садашњем историјском тренутку, као и о очекивањима у будућности.
Ђурић нас је подсетио да је 2011. године, на позив Милорада Вујашанина Цуја, тадашњег ликовног уредника у Културном центру „Рибница“ Краљево, имао веома запажену изложбу „Радови“ у нашој галерији у Рибници, које се и данас радо сећа, те се његов долазак, безмало након петнаест протеклих година, подразумевао и очекивао.
