Наступ The Blues Brothers tribute бенда почео је потезањем „тешког оружја”, јер су га отворили салвом чији је наслов „Soul Man“, а присутни су кренули у плес. Публици је одмах стављено на знање да са њима нема шале и да ће грмети и пуцати из свих располиживих гитара, бубњева, труба, саксофона…
Оригинална Браћа Блуз наступали су у саставу која су чинила четири глумца и пет музичара. Наш бенд је деветочлани састав, савршено навежбан и без рупе у одбрани или нападу. Ако употребимо фудбалски жаргон, у одбрани је ритам секција, средњи ред чине инструменталисти, док су у нападу вокали. О њима неколико речи:
Душан Смиљанић и Мик Перић нису гласом глумили браћу Белуши, већ су то изнели на начин како то они умеју и могу. За нумере, које у филму изводе Ела Фицџералд и Шака Кан, била је задужена Маријета Антић, која је, за све присутне, звезда друге фестивалске вечери. Путовање је настављено хитовима „Everybody needs somebody to love“ i „Gimme some lovin“, да би на средини концерта успорили са три блуз нумере.
За неупућене, Браћа Блуз су нам пре више деценија подвалили соул и фанк кроз име филма и бенда, чини се на опште задовољство. The Blues Brothers tribute, како то и само име каже, не припадају делу који се зове ауторска музика, али нису ни пуки имитатори, јер енергија се не може имитирати. Они који су ове вечери присуствовали концерту у дворишту Француске куће, а у оквиру Фестивала „Џезибар”, могли су у то да се увере из прве руке.
