Наступ Александре Бијелић и бенда Фергусонс најлакше је описати као „џез сомот“ или као „музичку свилу“, јер тонови лепршају око публике додирујући је нехајно.
Александра Бијелић, педагог, вокални солиста изражајне и сетне боје гласа, на џез сцени је одавно значајно име. Удружена са члановима Фергусонса, а сви су инструментални мајстори који су у цео звук додали лаку прашину префињености, предствља музичку атракцију због које не можете остати равнодушни. Сви, који су 3. јула присуствовали овом наступу, осетили су то на својој души. Репертоар је био сачињен од ауторских композиција али и џез стандарда. Цео наступ би могао да стане у парафразу романа Милана Кундере „Неподношљива лакоћа“, у овом случају – музицирања. И поред тога што јој енглески језик није стран, Александра тврди да је српски једини на којем говори њена душа и због тога су нумере са албума „Нека друга“ написане на српском. Дакле, свима разумљиве. Пубилка је у дворишту Француске куће апсолутно све разумела, претварајући овај простор у оазу која окупља љубитеље софистициране музике. Овај догађај је додатно учврстио Александру Бијелић као једну од најталентованијих извођача на српској музичкој сцени, док су присутни уживали у незаборавном вечерњем искуству које ће памтити још дуго. Кроз спој емотивности и музичке виртуозности, Александра је заиста створила вече које ће се препричавати.
Хвала њој и хвала Фергусонсима!
