Програмом „Наше вече“ Ивана Босиљчића затворен овогодишњи „Џезибар”
Да ли сте икада размишљали о томе колико људи може да стане на површину од пет ари? И поред добре воље нисмо успели да пребројимо, али једно вам сигурно можемо рећи, мнооого. Е, па тачно толико је у двориште Француске куће призвао Иван Босиљчић на програм „Наше вече“.
Публика је знала све песме. Оне које су изговорене, као и оне које су одсвиране и отпеване. Није знала једино каква ће енергија и каква интерпретација да стигне до ње, а баш у тој непознатој крије се тајна успеха Ивана Босиљчића. Кад говори стихове, говори их са ауторитетом. Помислите да је те песме баш он написао. Кад пева, пева као да су све песме компоноване само за њега. И ужива на сцени, а тај ужитак преноси на публику која га пропорционално увећава до тренутка у којем дише заједно са извођачима.
Епилог? Канула је понека суза. Знате оне што изненада дођу. Без конкретног повода, а вама лепо. И њихала се публика! И мало се ђускало у дворишту Француске куће, али и на терасама и прозорима околних зграда. Када се све завршило присутни су са собом понели по комад лепог са којим су отишли на спавање.
Специјална гошћа била је млада глумица Емилија Несторовић, Босиљчићева студенткиња.
Жанровски, „Наше вече“ нема много додирних тачака са џезом. Заједничка црта је уметност и лепота. Велики писац је рекао да ће лепота спасити свет. После овакве вечери поново верујете да заиста хоће!
„Наше вече” у Краљеву је била и мала прослава. Пред сам почетак програма објављено је да је на филмском фестивалу у Сопоту, за улогу у филму „Лазарев пут”, Иван Босиљчић добио награду „Бата Живојиновић” за најбољу мушку улогу. Честитамо!
