КЛЕР КИГАН, СВЕ ТЕ СИТНИЦЕ, ГЕОПОЕТИКА
Неколико недеља пред Божић 1985. године у једном ирском градићу, Билу Ферлонгу, трговцу угљем и породичном човеку следи период у години са највише обавеза. Једног раног јутра, док испоручује поруџбину локалном самостану, Бил долази до открића које ће га приморати да се суочи са сопственом прошлошћу и саучесничком тишином града у којем црква има велики утицај.
„Све те ситнице”, међународни бестселер, дирљива је прича о нади, тихом херојству и емпатији, а истовремено и прослава саосећања и строга критика грехова учињених у име религије и све то из пера једне од у критици најхваљенијих икона ирске књижевности Клер Киган, која је 2023. проглашена аутором године у Ирској.
Клер Киган (1968) рођена и одрасла у Ирској, студирала је енглески језик и политичке науке на Универзитету Лојола у Њу Орлеансу. Њена прва збирка прича „Антарктик” (1999) донела јој је награду за ирску књижевност „Руни“ и награду „Вилијам Тревор“. За другу збирку прича „Прошетај плавим пољима” (2007) добила је награду коју Универзитет Еџ Хил додељује за најбољу ауторску збирку прича објављену на Британским острвима. Кратка прича „Старатељство“, објављена у Њујоркеру, уврштена је у најбоље америчке кратке приче 2011. године. Тајмс ју је прогласио једном од 50 најбољих прозних књига објављених у 21. веку. Редитељ и сценариста Колм Баред адаптирао је ову новелу и снимио филм „Тиха девојчица”, који је номинован 2023. године за Оскар за страни филм.
МАГДАЛЕНА БЛАЖЕВИЋ, СЕЗОНА БЕРБЕ, БУКА
Након краткотрајне љубавне афере, фотографкиња Уна, под изговором да припрема изложбу, одлази у родитељску кућу у давно напуштеном селу. О повратку, неизрецивој чежњи, лутањима селом и оближњим градићем говори свом љубавнику и бележи осећања сликама направљеним фото-апаратом наслеђеним од мајке. Фотографишући остатке злих времена наговештава и неколико деценија стару љубавну причу своје мајке, која се, иако удата, заљубила у другог и, као и Уна данас, била спремна да започне нови живот.
„Сезона бербе” снолик је роман о ванвременској љубави, препун фине еротике и непоновљивих љубавних сцена иза којих се крије прича о поетици напуштених простора и немогућности превладавања трауме. Нови наслов хваљене ауторке освојиће вас сензуалношћу и неуобичајеним метафорама, као и поетском снагом препознатљивом за приповедачки глас Магдалене Блажевић.
Магдалена Блажевић (1982) рођена је и одрасла у Жепчу, у Босни и Херцеговини. Дипломирала је хрватски и енглески језик и књижевност. Њене кратке приче објављиване су у књижевним часописима и на књижевним порталима: Балкански књижевни гласник, Ријечи, Живот, Ајфелов мост, Стране, Астронаут итд. Добитница је неколико награда за најбољу причу.
Збирку прича о женама које нису могле или нису хтеле да обуздају своје жеље, „Светковина”, објавила је 2020. Приче су преведене на више језика, а насловна прича је ушла у ужи избор за америчку књижевну награду „Аделајд“. Њен дебитантски роман „У касно љето” (2022) снажно је и поетично антиратно остварење, за које је добила награду „Т портала” 2023, као и награду „Кочићево перо“.
Живи и ради у Мостару.
ЖАН Д`ОРМЕСОН, ПРИЧА ЈЕВРЕЈИНА ЛУТАЛИЦЕ, ДЕРЕТА
У Венецији, преко пута Дуждеве палате и Цркве Сан Ђорђо Мађоре, мистериозни странац заљубљеном пару прича о хришћанству, историји Рима, значајним средњовековним и ренесансним догађајима, Викинзима, Стендалу, Гогу и Магогу, Светом Фрањи Асишком, Кублај-кану, Колумбу… откривајући им своју верзију историје света. Овај тајанствени приповедач заправо је митски Ахасфер, Јеврејин који је одбио да удели воду Христу на путу ка Голготи и који је стога проклет на вечни живот и лутање.
„Прича Јеврејина Луталице” развија овај апокриф у приповест о људској историји, смисленој и бесмисленој, проклетој од самих почетака, а опет понекад пуној радости и љубави. Учествујући или сведочећи бројним историјским догађајима, Јеврејин Луталица постаје симбол њихове неспознатљивости, а његова прича оставља читаоца запитаним над познатом историјом, митолошким обрасцима и цивилизацијским матрицама.
Сажимајући целокупно искуство света у дијалозима између различитих епоха, аутор романа подрива смисао и тајну тема које опседају човека. Објављена 1990. године, „Прича Јеврејина Луталице” оживљава мит универзалан попут митова о Дон Жуану, Шајлоку, Прометеју, Фаусту и вечним сликама светске књижевности.
Жан Д’Ормесон (1925–2017), писац, филозоф и новински уредник, значајна је личност јавног и културног живота Француске. Дипломирао је филозофију, а потом радио као експерт Унеска. Од 1949. пише за најугледније француске листове, а 1974. постаје директор листа Фигаро.
Члан Француске академије постаје 1973, а након смрти Клода Леви Штроса, 2009, њен председник, а потом и члан с најдужим стажом. Добитник је Националног ордена Легије части и бројних француских књижевних признања, међу којима се истиче Велика награда Француске академије за роман „Слава Царства” (1971), а једна од престижних француских награда за књижевност носи његово име. Д’Ормесон је аутор око 40 дела.
ФЕЛИСИТИ БРУКС и ФРЕНКИ АЛЕН, СВЕ О ОСЕЋАЊИМА, КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР
Ова књига – сликом колико и текстом – треба да помогне деци да препознају, разумеју и именују различита осећања, као и да науче да о њима разговарају и успешно их контролишу. Узбудљиво истраживање различитих осећања научиће их да на прави начин могу да одговоре на питање како се осећају, да препознају и променљива и помешана осећања и да стекну навику да буду добра према самима себи.
На крају књиге налази страница за одрасле с конкретним саветима о томе како деци могу помоћи у овладавању вештинама потребним за препознавање сопствених осећања и управљање њима.
АЛИСА У ЗЕМЉИ ЧУДА – ИЛУСТРОВАНА АДАПТАЦИЈА, ПЧЕЛИЦА
Алиса је седела крај сестре и полако тонула у сан кад поред ње протрча Бели Зец.
Шта је даље било и какве је све авантуре Алиса доживела, прочитајте у овој илустрованој адаптацији чувеног романа „Алиса у земљи чудаˮ, намењеној најмлађим читаоцима.